Ratko Selmic's Web Site

Трбуње и Шелмићи

Топличко село Трбуње код Блаца, смештено на обронцима Копаоника и Топличке котлине, родно место песника и боема Рада Драинца (Радојка Јовановића), изнедрило је више од дванаест доктора наука и мноштво других интелектуалаца. Значајан допринос томе дала је и фамилија Шелмић са својих осам доктора наука у различитим научним областима (машинство, шумарство, електротехника, саобраћај, хемија, политичка економија, медицина, лингвистика). Посебан куриозитет је да породица пок. Радмана може да се подичи са својих шест доктора наука: Вукоман др шумарства (ловства), Ратко др техничких наука (машинства), Вишња др хемије, Растко др електротехнике, Радман др политичке економије и Милица др техничких наука (саобраћаја) и једним доктором-стоматологом - Надежда, с тенденцијом да се тај број и повећа, јер три најстарија доктора ове породице имају укупно деветоро деце, а подмладак својим резултатима пуно обећава. Фамилија Шелмић се доселила у Трбуње са Копаоника, из планинског села Осреци, непосредно по ослобођењу Топлице 1878. године у потрази за бољим условима живота. Вредна и предузимљива, фамилија Шелмић је убрзо постала позната у целом крају. У периоду пре Другог светског рата, фамилија је дала два народна посланика (Јована и Драгића, при чему је овај други био и сенатор кога је краљ номиновао), председника општине Александра, директора Гимназије у Прокупљу шестдестих година прошлог века Гвоздена, директора Гимназије у Нишу Драгана и доста других виђених људи различитих професија: инжењера, банкара, угоститеља, учитеља, официра, пилота, шумара, земљорадника. Из Трбуња, Блаца и Осредака фамилија Шелмић се раширила по свету. Данас Шелмића има у Београду, Новом Саду, Нишу, Прокупљу, Крушевцу, Александровцу, Вршцу, Панчеву, Осијеку, Оџацима, Алибунару, у неким селима Расинског и Топличког округа, у Великој Британији, Америци, Канади, Русији, Африци, ..... После Другог светског рата, Шелмићи су се окренули школовању и науци. Први доктор наука у фамилији је аутор веб стране - Ратко Шелмић, дипломирани машински инжењер, редовни професор Београдског универзитета у пензији, бивши дугогодишњи шеф Катедре опште-техничких наука на Саобраћајном факултету у Београду и руководилац семинара на тој Катедри.

Образовање

• Гимназија у Прокупљу, 1960.
• Машински факултет Универзитета у Београду, 1966.
• Магистеријум на Машинском факултету у Београду, 1974.
• Докторат на Машинском факултету у Београду, 1979.
• Усавршавање на Машинском факултету МИСИ, сада МГСУ (Москва), 1973. године (рад на магистарској тези) и 1978. (завршни рад на докторској тези) као и на Универзитету у Жилини (Словачка) 1982. године.

Научна и стручна истраживања

• Динамика транспортних и грађевинских машина и уређаја (посебно ауто-дизалица и багера),
• Динамичка и статичка стабилност машина и металних конструкција,
• Оптимизација попречних пресека металних конструкција,
• Пројектовање и конструисање склопова ауто-дизалица и багера,
• Кинематика и динамика система терет-клизница,
• Теоријска и примењена термодинамика,
• Биомеханика (механика степ теста),
• Преводи стручних чланака са руског и француског на српски језик.

Развио је први у нас две научне дисциплине из којих је проистекло више докторских и магистарских радова и научних чланака у којима је цитиран: a) Динамика и стабилност ауто-дизалица са телескопском стрелом, б) Оптимизација попречних пресека металних конструкција методом Лагранжових множитеља.

Професионалне активности и признања

• Дугогодишњи професор и шеф Катедре опште-техничких наука на Саобраћајном факултету и руководилац семинара на тој Катедри.

• Од стране Савезног Министарства за науку, технологију и развој СР Југославије, на основу поднетих референци, добио је 1994. године статус Експерта Савезног Министарства за науку, у области 1223 - машинско инжењерство.

• На предлог Катедре за грађевинске и транспортне машине Машинског факултета МГСУ (Москва) изабран је за редовног члана Академије “Проблеми квалитета” Руске Федерације 07.11.1997.

• Маја месеца 2005. године изабран је за редовног члана Југословенске инжењерске академије (сада Инжењерска академија Србије – ИАС), из које је после извесног времена иступио.

• Одредница са његовим биографским и радним подацима налази се у лексикону “Ко је ко у Србији” за 1995. и 1996. годину, издање "Bibliofon - Who is Who" (интелектуална, уметничка, политичка, финансијска, војна и спортска елита Србије).

• Научне и стручне радове је публиковао у домаћим, иностраним и међународним часописима или је саопштио на многим научностручним скуповима у земљи и иностранству (у Русији, Белорусији, Украјини, Италији, Грчкој, Словачкој, Мађарској, Бугарској, Хрватској, Македонији). Списак радова је систематизован у одељку "Радови". Значајан број његових радова је цитиран у радовима других аутора у земљи и иностранству. Његови радови публиковани у Руској Федерацији су цитирани у осам дисертација урађених на универзитетима у Москви, Омску, Чељабинску, Тули, Краснојарску и Саратову. У радовима других аутора који су публиковани на сајту www.academia.edu цитиран је 1485 пута (закључно до 26.12.2024.). Већи број радова је реферисан у светским реферативним журналима.

* Аутор је једне монографије и више универзитетских и средњошколских уџбеника (видети "Књиге").

• Био је ментор или коментор за израду више докторских и магистарских радова на Саобраћајном и Машинском факултету, на Војно-техничкој академији, Војно-медицинској академији и Медицинском факултету (детаљније у одељку "Педагошки рад").

• Учествовао је у раду комисија за оцену подобности кандидата и тема за израду и одбрану докторских и магистарских теза као и комисија за одбрану дипломских радова. Такође је био члан комисија за избор у звање редовних и ванредних професора, доцената и асистената на Саобраћајном факултету и другим факултетима у Београду и Нишу.

• Рецензирао је више универзитетских уџбеника и научних или стручних пројеката, затим већи број научних радова за научно-стручне домаће и међународне часописе као и међународне научно-стручне скупове. Био је члан Научног одбора и стални рецензент радова за Међународни научно-стручни скуп "Material flow, machines and devices in industry” - Faculty of Mechanical Engineering University of Belgrade и члан научног комитета конференције: "International scientifical conference on material handling, construction engineering and logistics" - Софија, а такође и председник Редакционог одбора Зборника радова ВТШС у Урошевцу (сада Лепосавићу).

• У једном мандату је био члан Стручног већа Београдског универзитета за машинске, саобраћајне и организационе науке.

• Био је заменик председника Савета Саобраћајног факултета, а поводом неколико јубилеја Саобраћајног факултета више пута је добио различита признања за допринос развоју Факултета.

Биографски подаци

Рођен на Велику Госпојину, 28.08.1941. године у селу Трбуњу, општина Блаце (код Прокупља). Основну школу учио је у родном месту и Блацу, а гимназију у Прокупљу. Године 1960. матурирао са одличним успехом са матурским радом из математике. У гимназијском периоду се истицао оригиналним решењима математичких задатака публикованим у загребачком Математичко-физичком листу, као и својим литерарним релативно успешним покушајима. Машински одсек Техничког факултета у Нишу уписао је школске 1960/61. године. По завршеном првом степену студија, прелази у Београд и студије наставља на Машинском факултету, на коме је дипломирао 1966. године, на смеру за механизацију.
Неколико месеци пре дипломирања запослио се у индустрији "14 октобар" - Крушевац, у Сектору за развој конструкције у Београду, где је стекао драгоцена искуства у пројектовању и конструисању грађевинских машина, под руководством инж. Василија Келића (касније професора и декана ФТН-а у Новом Саду). Септембра 1966. године одлази на одслужење војног рока. По одслужењу војног рока, годину дана је радио у Прокупљу, у Пољопривредно-машинском школском центру, на радном месту професора Математике и Механике. Новембра 1968. године поново се запослио у Развојном бироу индустрије "14 октобар", на радном месту старији конструктор. Марта 1970. године изабран је за асистента код проф. Радомира Станојевића, за рад на неодређено време са пуним радним временом за предмете: Машинство и Техничко цртање на Саобраћајном факултету у Београду. Радни однос на Факултету је засновао маја 1970. године. Те године је започео и хонорарни асистенски рад на Машинском факултету у Београду, на предметима Грађевинске и рударске машине и Основи конструисања.
Школске 1969/70. године уписао је последипломске студије на Машинском факултету у Београду, смер Примењена механика и машинске конструкције и све прописане испите је положио у року, са просечном оценом 9,14 (девет и 14/100). Фебруара 1973. године поново је изабран у звање асистента за предмет Машинство на Саобраћајном факултету.
На конкурсу за стипендије страних влада и посебних фондација, школске 1972/73. године, изабран је за корисника стипендије Владе Совјетског Савеза у трајању од три месеца. У Московском инжeњерско-грађевинском институту (МИСИ), садашњем Московском државном грађевинском универзитету (МГСУ), на Катедри за машинске елементе Машинског факултета, под менторством академика, проф. др Д.П. Волкова, заслужног научног радника ондашњег СССР-а и почасног доктора наука неколико светских универзитета, проучио је тадашње методе динамичког прорачуна грађевинских и транспортних машина и металних конструкција. Осим тога, у току боравка у СССР-у, посетио је Кијевски инжењерско-грађевински институт (КИСИ), где је сазнао нова достигнућа у области теорије резања земље код академика проф. др Ветрова, а такође и Лењинградски институт водног транспорта (ЛИВТ), у коме је проучио принципе стохастичке динамике порталних кранова, код проф. др Браудеа.
Магистарски рад с називом: "Динамичка оптерећења уређаја повлачне кашике багера мале и средње снаге, с посебним освртом на оптерећења решеткасте стреле", довршио је под менторством проф. др Саве Дедијера и одбранио јуна 1974. године, на Машинском факултету у Београду. Докторску дисертацију под насловом: "Прилог истраживању динамичких оптерећења носеће конструкције ауто-дизалице са специјалном (ојачаном) шасијом, хидропогоном и телескопском стрелом", пријавио је маја 1977. године на Машинском факултету у Београду. Школске 1977/78. године, због одласка предметног наставника у пензију, одлуком Наставно-научног већа Саобраћајног факултета, поверена му је целокупна настава из предмета Машинство. У току 1978. године, користећи стипендију Владе Републике Србије, провео је два месеца у Москви на Машинском факултету института МИСИ (сада универзитета МГСУ), где му је академик проф. Д.П. Волков повољно оценио резултате у оквиру тада завршаване докторске дисертације. Докторску дисертацију је завршио под менторством проф. др Саве Дедијера и одбранио 13.07.1979. године на Машинском факултету у Београду.
Марта 1980. године изабран је за доцента, а маја 1985. године за ванредног професора за рад на неодређено време са пуним радним временом за предмет Машинство (Елементи машина и Техничка термодинамика). Од 1980. године је вршилац дужности, а у периоду 1988-2006.. године шеф Катедре опште-техничких наука на Саобраћајном факултету у Београду. За редовног професора на Саобраћајном факултету у Београду, за предмете: Елементи транспортних средстава и уређаја и Техничка термодинамика, који су променом наставног плана и програма настали од предмета Машинство, изабран је 1990. године.
Током 1980. године био је на студијском боравку у Жилини (Словачка) на Саобраћајном факултету и у Прагу на Машинском факултету, где је проучавао динамички прорачун металних конструкција кранова. У току универзитетске каријере посетио је и упознао рад више техничких факултета и института у Европи (Москва, Кијев, Санкт Петерсбург, Будимпешта, Мишколц, Праг, Жилина, Дрезден, Берлин, Амстердам, Делфт, Париз), као и Технички универзитет у Растону (САД).
Активно зна (пише, чита и говори) руски језик. Служи се француским језиком - поред осмогодишњег школског знања завршио је и два курса у Институту за стране језике. Вишедеценијску логистичку подршку у животном и научном трајању има у супрузи Љубинки-Љуши, дипломираном грађевинском инжењеру, са којом има троје одрасле, веома успешне деце: Растко, др електротехнике - (http://www.users.encs.concordia.ca/~rselmic/), редовни професор и продекан (у једном мандату) Електротехничког факултета Универзитета Concordia у Монтреалу; Радман, др политичке економије (Универзитет Goldsmiths у Лондону), саветник Председника Привредне коморе Србије; Милица, др техничких (саобраћајних) наука, редовни професор и шеф Катедре на Саобраћајном факултету у Београду (http://old.sf.bg.ac.rs/index.php/sr-RS/clanovi/milica-selmic). Деда је четворо вољених унучади: Мине, Теодора, Максима и Миле, која је била победница музичких такмичења (http://www.youtube.com>sandraziv1-YouTube), а сада бриљантан студент медицине на елитном Универзитету McGill у Монтреалу, најбољем у Канади. Аутор сајта је формално пензионисан 1.10.2006. године, а када ће стварно – не зна.